Zenfolio | ERDBOB | BIOGRAFIJA

Mickey Erdbob

Kršteno ime: Miroslav Radosavljević. Rođen 20. aprila 1980. u Jagodini. Do svoje sedamnaeste godine živi u Medveđi kod Despotovca sa starijim bratom, babom i dedom dok su mu roditelji u Švajcarskoj. Osnovnu školu završava u Medveđi i Velikom Popoviću. Nakon osnovne škole nije se dalje školovao jer su uslovi školovanja u to vreme bili jako loši. Od 1994. bavi se karateom. Danas je nosilac crnog pojasa. Za poslednje dve decenije obučavao je više stotina dece. Godine 1997. odlazi u Švajcarsku gde provodi dve godine. Marta 1999. vraća se u Srbiju i odlazi u vojsku. Vojnu obuku prolazi u ratnim uslovima a po završetku obuke dobija prekomandu u granične jedinice tadašnje Vojske Jugoslavije. Prvih mesec dana bio je na jugoslovensko-bugarskoj granici gde duži službenog psa Erda, a zatim osam meseci na jugoslovensko-albanskoj granici gde duži službenog psa Boba. Po završetku vojne obaveze vraća se u Švajcarsku. Godine 2002. godine na chatu prvi put koristi ime ERDBOB i pod tim imenom upoznaje svoju današnju suprugu Snežanu. Zajedno su na svet doneli četvoro dece: Ognjena, Srebrena, Gvozdena i Nevenu. Kako su deca veliki trošak, obaveza i napor, nakon mnogo finansijskih problema, on 2007. preuzima najtežu ulogu u životu... Ulogu majke... A Snežani daje lakši deo posla, stalno zaposlenje u Švajcarskoj pošti. Od tada sve kreće nabolje. Naredne godine pridružuje se amaterskom pozorištu „Horizont“ pod vođstvom prijatelja Nenada Milića. U „Horizontu“ dobija jednu od dve glavne uloge u predstavi „Evropejci“. Zajedno sa pozorištem više puta se pojavljuje u štampi, na radiju i televiziji i u ulozi voditelja i glumca na zabavama. Bio je i član humorističke muzičke grupe „Muzikanti“, koju su takođe činili članovi pozorišta. Prvu profesionalnu video-kameru kupuje 2009. i iz hobija počinje da se bavi snimanjem venčanja i drugih proslava. Za samo par godina, od amaterskog bavljenja snimanjem i fotografijom prelazi u profesionalne vode. Kreativnost i originalnost dovode ga na značajno mesto u tom svetu. Njegov originalni stil rada mnogo puta je kopiran od strane kako mlađih tako i starijih kolega, što njemu ni najmanje nije smetalo. Naprotiv, drage volje obučavao je svakoga ko bi mu prišao jer je na taj način i narod kome pripadaju on i njegova porodica dobijao nešto više, lepše i bolje. Njegova ljubav prema sopstvenom narodu i lepoti srpskog  jezika upravo su razlog za stvaranje ove zbirke pesama. Njome Erdbob želi čitaocima da pokloni osmeh ali i temu za razmišljanje, jer u njegovim pesmama ima kako humora i vulgarnosti, tako i kritike društva i sveta u kome živimo. Ličnim primerom se trudi da podstakne i motiviše ljude oko sebe da veruju u svoje snove, da rade ono što vole, da budu sa onima koje vole, da budu ono što jesu, da se bore protiv „bele kuge“ i za svoje mesto na svetu.